Moj prijatelj je prije desetak godina doživio nesreću na skijalištu u Italiji. Iako zvuči kao sitnica, no i na skijanju se mogu desiti gadne nesreće i tu je veliki čimbenik estetska kirurgija. Taj moj prijatelj je bio jako dobar skijaš. Skijao je kao majstor i da mu je netko rekao da će mu estetska kirurgija biti spas i jedina opcija kako bi danas normalno živio – ne bi povjerovao ni u najluđem snu. Bio je na skijanju i jednom otmjenom skijalištu s ženom i jako je volio strme staze, a posebno one koje imaju put kroz šumu. Jako je volio dubok snijeg i neutabane puteljke. I upravo ta strast prema dubokom snijegu ga je odvela na neutabani dio koji ga je košta obje ruke. Na kraju, da bi se mogao vratiti svom uobičajenom životu, mogla mu je pomoći samo estetska kirurgija.
Taj je dan bio osobito raspoložen za brzu vožnju i jurio je po stazi. Najednom je skrenuo u dubok snijeg kroz jednu šumicu pokraj staze. Svidjelo mu se. Činilo mu se da može ići još dalje pa će, ako skrene udesno, opet se vratiti na stazu. Jureći tako, odjednom mu je nestalo tlo pod nogama. Našao u zraku iznad betonskog nasipa za jedan tanašni potok.
Sletio je na kosinu nasipa koji je bio od betona s prekriženim rukama ispred lica kako bi zaštitio glavu. Helikopter je došao po njega, a u operacijskoj sali doktori nisu znali je li da ga žale ili da se smiju. Štapovi su mu se polomili na rukama. Učinjen je zahvat pod nazivom estetska kirurgija zbog višestrukih fraktura ruku, glave i rebara. Namijesiti su mu sve kosti podlaktica, lakta, a i morali su poduzeti i dugotrajnu operaciju na glavi. Obzirom na oštećenja, estetska kirurgija lica mu je bila nužna. Jedva se izvukao. Oporavak je bio dug.